Uuuu, ala vreme leti. Nisam ni primetio da nisam nista pisao vec 20 dana. Uglavnom, razlog za to je bio sto se nista interesantno nije desavalo, a i izmedju ostalog i to sto sam bio zauzet proucavanjem gomile procedura koje moram da naucim da bih uopste mogao da radim bilo sta. Za svaku radnju postoji procedura koja definise kako se, sta i na koji nacin radi. I za sve treba traziti dozvolu od ljudi/grupa na koje ta radnja moze da utice, ma kako ona bila banalna. Sve ovo deluje jako komplikovano i ponekad bespotrebno, ali s obzirom da postoje klijenti koje sat vremena nedostupnosti nekog servisa/servera kosta i po par miliona evra sve to je vrlo opravdano. Ako nista drugo postovanjem procedura stitis sebe u slucaju da nesto podje naopako. A svi koji se bave ovim poslom znaju da je se to desava isuvise cesto i to uvek kada se najmanje ocekuje (Marfi je cudo :)).

Sve ovo se potpuno razlikuje od nacina rada na koji sam navikao, tako da ce mi trebati malo vremena da se naviknem. Dok ovde moras da najavis restart nekog servisa barem pet dana unapred i da trazis odobrenje od 4-9 grupa korisnika, i to posle 2 serije provera na test serverima (za sta je isto potrebna najava i odobrenje od istih korisnika), ja sam navikao da se sve radi odmah i sada, na zivim produkcionim serverima. O testiranju i test serverima malo ko razmislja (niko osim mozda Joce :)). Salim se naravno, ali kao i uvek istina nije daleko od sale. :)

I tako, dok mi se u glavi od citave (pra)sume informacija konacno kristalise (malo) jasnija slika, vreme provodim slusajuci punk obrade raznih revolucionarnih pesama (Boikot – Bella Ciao/No Pasaran (tekst)) i razmisljajuci da li da Novu Godinu provedemo u Pragu ili da se konacno uozbiljimo i pocnemo da stedimo pare. Mislim da smo trenutno blizi prvoj varijanti. Uostalom, jednom se zivi, zar ne? ;)