Ja sam jedan od onih ljudi koji su jako posveceni svom poslu, sto je, uglavnom, jako pozitivna strana. Medjutim, to ponekad dovodi do toga da mu posvetim sve svoje vreme. Tako da se ponekad desava da na poslu ostanem i po 10-12 sati i da uopste me primetim koliko je vremena proslo. I kao da to nije dovoljno, cak i kada dodjem kuci posle jednog takvog dana, moj mozak kao da ostane u kancelariji i idalje analizira i pokusava da resi probleme na koje je naisao, ili razmislja o obavezama koje ga cekaju sutra. Naravno, ovakvo ponasanje povremeno dovodi do kratkog spoja koje se ogleda u nemogucnosti koncentrisanja na bilo koju aktivnost slozeniju od brojenja mrtvih piksela i fleka na monitoru (a i tu se zagubim negde posle 15 :)). Otkrio sam da su video igrice savrsen lek za tu otupelost. :) Ali ne bilo koje igrice. To moraju biti neke sa dovoljno dobrom pricom da drzi paznju ali sa druge strane sa dovoljno nasilja da se izbace sve frustracije. Naravno, takva igrica ne sme sadrzati neke mozgalice ili glavolomke (osim ako se ne misli bukvalno :o)) jer moj premoreni mozak to ne moze da svari.
Kao savrsen primer jedne takve igrice je recimo ‘Godfather.’ Radjena po istoimenom filmu, igrica nas vodi kroz svet podzemlja i uspon mladog gangstera – od obicnog ulicnog huligana do sefa njujorskog podzemlja. Usput, mozete da bijete prolaznike na ulici (ima jedan koji se stalno pojavljuje a neverovanto lici na jednog kolegu sa posla koji me uzasno nervira – sto njega voooolim… :)), pljackate banke, gazite policajce kolima i sve ostale sto vas cini srecnim. :) Nakon par sati izivljavanja nad pripadnicima suprotnih “porodica” i slucajnim-i-nicim-izazvanim prolaznicima mozak pocne ponovo da funkcionise. I onda sve opet u krug…
Jos jedna stvar koja me jako opusta i pomaze u koncentraciji je muzika. O tome sam vec pisao pa da ne smaram opet. Samo da napomenem da sam naisao na jos jednog favorita. Ignite, sa svojim novim albumom (novim za mene jer sam tek pre par nedelja naleteo na njega, inace izasao pre godinu dana) je ponovo pomerio granice. Iako vidno komercijalniji nego ranije, znatno su brzi i ubitacno dobri. Pevac Zoli (inace madjar :)) koji je nekada gajio heavy metal glas, sada ipak vise lici na “pravi” melodicni punk/hardcore vokal a i muzika nije vise onako tvrda. Njihov raniji zvuk (pesma, tekst) mi je nekako drazi, ali i ovaj “novi” (pesma, tekst) je takodje za svaku preporuku. :)
Proslog vikenda sam imao virgin iskustvo patch-ovanja HP-UX klastera. Ono sto je ceo proces ucnilo dodatno zanimljivim je i to sto su to bili serveri jedne velike svetske banke, tako da bi svaki downtime bio vrlo vrlo skup. :) Moram priznati da su mi se dlanovi znojili kada sam pritisnuo enter za reboot prvog noda. Nodovi u klasteru (njih 5) su inace zadnji put bili resetovani pre vise od godinu dana i mogucnost da se neki od nodova ne podigne su bili dosta visoki. Srecom HP pravi jako kvalitetan hardware pa osim manjih problema sa (do)konfiguracijom klastera nisam imao znacajnih poteskoca. I nek mi posle neko kaze da je IT dosadan – taj dan sam bio puniji andrenalinom nego kad sam se peo na Rilu! :)
Zamenio sam deo sajta pod nazivom ‘Tips & tricks‘ MediaWiki-jem. Homemade CMS koji sam do sada koristio se nije pokazao kao dovoljno fleksibilno resenje pa je otisao bogu na istinu. Zamenio ga je odlican wiki (koji se inace ovde ne koristi kao wiki vec kao CMS :)) i vec ima dosta tekstova, pa ko voli nek izvoli. :)
Eto, rekoh da necu smarati pa sam se zamalo zaneo. :) Inace, kad smo vec kod Nove Godine, ovi cesi su bas neki cudan narod. Jos negde oko polovine novembra ceo grad je bio ukrasen, jelka od 10 metara okicena, u centru pravi mini vasar. Za Bozic u gradu prava festa – kuvano vino, rakija, koncerti. Potpuno suprotno obicajima kod nas gde je Bozic praznik koji se provodi u krugu uze porodice. Medjutim, nije to najgore. Odmah posle Bozica sve to je sklonjeno!!! Bine sklonjene, koiibe rasklopljene, jelka k’o da je u zemlju propala. Jedino si tu i tamo mogao nabasati na neku drvenu skulpturu malog Isusa. Mom cudu nikad kraja. Jedino po cemu ste mogli da razlikujete novogodisnju noc od bilo koje druge je bio vatromet u ponoc. 8-o
Danas sam razmisljao sta je to u Srbiji sto mi najvise nedostaje. Naravno, na prvom mestu su pas, porodica i prijatelji, o tome ne vredi ni raspravljati. Ali nikad necete pogoditi sta je to na drugom mestu. Ne, nije srpski jezik. I ne, nije jogurt (ovde imaju lepsi :) mada ukusi se razlikuju :)). Nije ni burek. (mmm, burek :)) Dakle, ono sto mi nedostaje vise od svega toga je SBB-ov DC hub. Prosto sam zanemeo kada su se moji najcrnji strahovi obistinili, kada sam dosao ovde i video da ne mogu da se konektujem. Do djavola sa vama, bezdusni administratori SBB-a!! (svi osim Dzonija :)) (dramska pauza) Logicno je da ne dopustaju da ga koriste korisnici ostalih provajdera, ali majku mu, mogli bi da naprave ustupak za nas pecalbare kojima matica toliko nedostaje. :) Sta cu sad bez svog glavnog izvora muzike i filmova jos uvek nisam smislio ali bice tesko naci zamenu. shmrc shmrc
:) Da, znam, i meni je zvucalo smor. :) Ali se kurs pokazao kao vrlo interesantan i koristan. Naucili smo razne tehnike komuniciranja sa razlicitim vrstama klijenata kao i znacaj saradnje izmedju timova u firmi, i sl. Kurs bi bio jako dosadan da nismo imalu odlicnog predavaca koji je sve pokazivao kroz praksu, tj. kroz svakakve drustvene igre. Na primer, timski rad smo ucili praveci kulu od papira, podeljeni u dva tima. Bilo je simpaticno kako su timovi radili na potpuno razlicite nacine. Prvi tim je prvo seo, razmislio, pa tek onda u miru i redu poceo da pravi kulu. I to uglavom tako sto je jedan radio a ostala trojica gledali. Dok je tim u kome sam ja bio odmah poceo da pravi kulu menjajuci i izmisljajuci resenja u hodu. I to uz jasnu podelu zaduzenja i uz konstantnu galamu i sale. Naravno, nasa kula je bila mnogo lepsa. :)))) Predavac je sve to snimao tako da smo na kraju mogli da pogledamo metode oba tima. Odmah je bilo jasno da je najbitnija stvar bila podela uloga u timu. I naravno zabava tokom posla. :)
