Prodje i ta gungula od nove godine. Necu smarati sa novogodisnjim rezolucijama i retrospektivama, samo cu reci da cu proslu godinu pamtiti po dosta krpnim promenama u mom zivotu. Kako rece Mark Tven, u zivotu mnogo vise zalimo za stvarima koje nismo uradili, nego za onima koje jesmo. Tako sam i ja, vodeci se tom mislju, pokusao da iskoristim svaku priliku koja mi se ukazala. Barem se kasnije necu pitati sta bi bilo kad bi bilo. :)
Eto, rekoh da necu smarati pa sam se zamalo zaneo. :) Inace, kad smo vec kod Nove Godine, ovi cesi su bas neki cudan narod. Jos negde oko polovine novembra ceo grad je bio ukrasen, jelka od 10 metara okicena, u centru pravi mini vasar. Za Bozic u gradu prava festa - kuvano vino, rakija, koncerti. Potpuno suprotno obicajima kod nas gde je Bozic praznik koji se provodi u krugu uze porodice. Medjutim, nije to najgore. Odmah posle Bozica sve to je sklonjeno!!! Bine sklonjene, koiibe rasklopljene, jelka k’o da je u zemlju propala. Jedino si tu i tamo mogao nabasati na neku drvenu skulpturu malog Isusa. Mom cudu nikad kraja. Jedino po cemu ste mogli da razlikujete novogodisnju noc od bilo koje druge je bio vatromet u ponoc. 8-o
Bili smo u Pragu za Bozic. Marica je vec pisala o tome, ali moram i ja nesto da dodam. Grad je stvarno prelep, ali ja mislim da bih poludeo kad bih ziveo tamo. Stvarno se divim Prazanima kako izdrazavaju onoliku navalu turista. Ono bre nisu obicni turisti nego horda pobesnelih ovaca. Svi negde jure za svojim vodicima koji masu zastavicama da se ovce ne bi izgubile u masi. Neki vodici su i opremljeni super hi-tech opremom pa ne moraju da trose glasne zice vicuci da bi ih ovce cule u guzvi nego lepo pricaju u mikrofon a ovce slusaju. Pitate se zasto ih zovem ovce? Pa ne znam koji drugi izraz da upotrebim za ljude koji sa paznjom slusaju vodice kako se manjaju pare u menjacnici (a da ti ljudi nisu Japanci, oni slusaju sa paznjom sve sto im pricas :))!! Mozda se ja ne bih toliko iznervirao da mi ovce nisu upadale u kadar cim se namestim da slikam nesto. I to kao po pravilu, stanu tacno izmedju mene i objekta koji sam zeleo da slikam i tu ostanu taman toliko dugo da meni pocne para da izlazi na usi kao u crtanom filmu. Mozda sam i ja postao matori skot, kako je to bluesman lepo opisao, a mozda su turisti-ovce nova napast u 21. veku. :)
Kad vec ovako razbacano pisem da dodam nesto za kraj sto nema nikakve veze sa bilo cim do sad napisanim u ovom postu. Dobio sam ovu ‘malu’ igracku na par nedelja da se zanimam. :) U pitanju je HP 9000/A180, sa PA-RISC procesorom na 180MHz, 128MB rama i 2 SCSI diska od po 8GB. :) Na njemu se naravno vrti HP-UX verzija B.11.11. Konfiguracija je sasvim dovoljna za sve sto vam moze pasti na pamet da testirate jedino mu je potrebno maaalo vise vremena da se podigne. A i uzasno je bucan. :) Al’ sta cu mu kad je neodoljiv. :)
Danas sam razmisljao sta je to u Srbiji sto mi najvise nedostaje. Naravno, na prvom mestu su pas, porodica i prijatelji, o tome ne vredi ni raspravljati. Ali nikad necete pogoditi sta je to na drugom mestu. Ne, nije srpski jezik. I ne, nije jogurt (ovde imaju lepsi :) mada ukusi se razlikuju :)). Nije ni burek. (mmm, burek :)) Dakle, ono sto mi nedostaje vise od svega toga je SBB-ov DC hub. Prosto sam zanemeo kada su se moji najcrnji strahovi obistinili, kada sam dosao ovde i video da ne mogu da se konektujem. Do djavola sa vama, bezdusni administratori SBB-a!! (svi osim Dzonija :)) (dramska pauza) Logicno je da ne dopustaju da ga koriste korisnici ostalih provajdera, ali majku mu, mogli bi da naprave ustupak za nas pecalbare kojima matica toliko nedostaje. :) Sta cu sad bez svog glavnog izvora muzike i filmova jos uvek nisam smislio ali bice tesko naci zamenu. shmrc shmrc
:) Da, znam, i meni je zvucalo smor. :) Ali se kurs pokazao kao vrlo interesantan i koristan. Naucili smo razne tehnike komuniciranja sa razlicitim vrstama klijenata kao i znacaj saradnje izmedju timova u firmi, i sl. Kurs bi bio jako dosadan da nismo imalu odlicnog predavaca koji je sve pokazivao kroz praksu, tj. kroz svakakve drustvene igre. Na primer, timski rad smo ucili praveci kulu od papira, podeljeni u dva tima. Bilo je simpaticno kako su timovi radili na potpuno razlicite nacine. Prvi tim je prvo seo, razmislio, pa tek onda u miru i redu poceo da pravi kulu. I to uglavom tako sto je jedan radio a ostala trojica gledali. Dok je tim u kome sam ja bio odmah poceo da pravi kulu menjajuci i izmisljajuci resenja u hodu. I to uz jasnu podelu zaduzenja i uz konstantnu galamu i sale. Naravno, nasa kula je bila mnogo lepsa. :)))) Predavac je sve to snimao tako da smo na kraju mogli da pogledamo metode oba tima. Odmah je bilo jasno da je najbitnija stvar bila podela uloga u timu. I naravno zabava tokom posla. :)
